Ponedeljak, Decembar 14, 2009

Derbiji pocetak rivalstva

Sve je počelo davnog 5. januara 1947. i traje, evo, pune 62 godine. Prvi derbiji su obilovali viteštvom, jer je to bilo u skladu sa njihovim fudbalskim umećem, a imena kao Bobek, Milutinović, Zebec, Čajkovski, Mitić... svakom starijem ljubitelju fudbala dovoljno govore.

Prvi večiti derbi je odigran na igralištu ugašenog predratnog kluba BSK, na kome je 1949. sagrađen armijski stadion JNA, čiji je danas vlasnik Partizan. I kao da je i vreme odigravanja predodredilo njegovu sudbinu da uvek bude prazničan, izuzetan... Odigran je 21. aprila 1946. na – pravoslavni Vaskrs.

U prvom derbiju pobedio je Partizan sa 2:0 golovima Rupnika i Mihajlovića. U beogradskom sportskom nedeljniku „Fiskultura”, koji je inače i napisao prvi tekst u prazničnom četvorobroju, golovi su ovako opisani:

„U 32 minutu prvog poluvremena Rupnik se je iznenada stvorio pred protivničkim golom, i iz neposredne blizine, koso po zemlji, postigao prvi gol. U 14 minuti drugog poluvremena, lepa kombinacija Matekalo – Rupnik – Mihajlović završila se u Lovrićevoj mreži”.


Na slici koju vidite gore, prvi derbi su ovekovečili fotoreporteri za večnost, a igrači su izmešani među sobom napravili zajednički snimak.

Igrači C. zvezde (tamni dresovi) i Partizana (beli) na prvoj međusobnoj utakmici: Šoštarić, Brozović, Čolić, Krnić, Atanacković, Simonovski, Rupnik, Kašanin, Atanacković, Bobek, Jezerkić, Mitić, Tomašević (stoje), Drenovac, Petrović, Đurđević, Đajić, Palfi, Stanković, Mihailović, Ćirić i Lovrić (čuče).

I kasnije generacije nastavile su sa tradicijom, koja je polako prerasla u legendu. Tada se 15 dana pre svakog derbija samo o tome pričalo, niko nije krio za koga navija, pa čak i kod kolega iz sedme sile, ali to nikad nije imalo odraza na pisanje o meču. Derbi je tada bio više od igre, sudari večitih budili su velike emocije, do egzaltacije, i kod igrača i navijača, ali niko nikog nije doživljao kao krvnog neprijatelja. Čak su, što je za današnje prilike nepojmljivo, i navijači bili na istoj tribini, jedni sa jedne strane juga prema istoku, drugi sa druge strane ka zapadu, i osim verbalnih »peckanja«, sve se završavalo posle meča u obližnjim kafanama. Onaj ko pobedi, časti sledećih 7 dana.

Postoji nepisano pravilo da u derbiju vrlo retko pobedjuje favorit na papiru, pa je tako ostalo i do danas. Postoji još jedna tradicija, da derbi vrlo retko rešava pitanje prvaka. Zato i može da se čuje na tribinama skandiranje –»Menjamo titulu za pobedu u derbiju«...


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me